Суочени са неизвесностима у вези са утицајем избијања коронавируса на глобалну активност, очекивање економског раста у 2020. пало је са 2.171ТП3Т на 1.991ТП3Т
Извештај о тржишту Фокуса, који је у понедељак (9) објавила Централна банка (БЦ), показује да је очекивани раст привреде пао са 2,171ТП3Т на 1,991ТП3Т у 2020. Пре четири недеље процена је била 2,301ТП3Т.
Пројекција експанзије бруто домаћег производа (БДП) – збира свих роба и услуга произведених у земљи – пала је у 2020. са 2.171ТП3Т на 1.991ТП3Т. То му је било четврто узастопно смањење. Процена финансијских институција за наредне године – 2021, 2022. и 2023. – остаје на 2.501ТП3Т.
Инфлација
Финансијске институције које је консултовала Централна банка (БЦ) повећале су пројекцију инфлације и смањиле процену привредног раста у земљи.
Проширени национални индекс потрошачких цена дао је процену инфлације (ИПЦА), од 3,191ТП3Т до 3,201ТП3Т. Информације су садржане у Фокус билтен, седмично истраживање Централне банке које доноси пројекције институција за главне економске индикаторе.
За 2021. годину процена инфлације остаје на 3,751ТП3Т. Прогноза за наредне године је такође остала непромењена: 3.501 ТП3Т 2022. и 2023. године.
Циљ, који је одредио Национални монетарни савет, је 41ТП3Т у 2020.
У односу на 2020. годину, пројекција је испод центра инфлационог циља који би требало да следи Централна банка. Циљ, који је дефинисао Национални монетарни савет, ове године је 41ТП3Т. Распон толеранције за сваку годину је 1,5 процентних поена навише или наниже. Што указује да је у 2020. минимална граница циљане инфлације 2,51ТП3Т, а максимална 5,51ТП3Т.
БЦ стратегија
Централна банка користи основну каматну стопу као свој главни инструмент за постизање циљане инфлације. Селић, који је тренутно на 4.251ТП3Т ове године. Мора се одржати до краја године за финансијско тржиште. У 2021. години очекује се повећање базне стопе, са 5,51ТП3Т на крају периода. Прошле недеље, прогноза је била 5,751ТП3Т годишње на крају 2021. За крај 2022. и 2023. прогноза је задржана на 6,51ТП3Т годишње.
Када Одбор за монетарну политику (Цопом) смањи Селић, тенденција је да кредити појефтине, што подстиче производњу и потрошњу смањењем контроле инфлације и подстицањем привредне активности.
Када Цопом подиже основну каматну стопу, његов циљ је да обузда усијану потражњу. То изазива рефлексије на цене. Више каматне стопе поскупљују кредите и подстичу штедњу.
Одржавање Селића указује да Цопом сматра претходне измене довољним да се постигне циљна инфлација.
Доллар
Финансијско тржиште наставља да прогнозира курс долара од Р1ТП4Т 4,20 до краја године. И порастао са Р1ТП4Т 4,15 на Р1ТП4Т 4,20 на крају 2021.
